Fitnes u prirodi – ponovo ali na Avali

Poslednji put nam je bilo sjajno. I zato smo odlučili da ponovimo. Ali na Avali. Iako je danima najavljivana kiša i loše vreme, entuzijazam nije opada. Konsultovali smo se više puta, nisam bio siguran da će cela ekipa biti spremna za kišu, blato i teže uslove nego prva akcija na Fruškoj Gori kada je vreme bilo savršeno.

Na moje iznenađenje, Nina me je uveravala da su svi spremni. Dobro, onda idemo 🙂

Kolega vodič Dragan Petrović je izašao u subotu ujutru pre nas na stazu da se uveri u njenu prohodnost – blato, klizavost i sl. Jer iako mi uživamo po svakom i svakakvom vremenu da idemo na planinu i u šumu, ljudi kojima to nije baš baš ljubav bi se možda malo razočarali u celu priču ako je baš preteško ili neuslovno. Ipak dobre vesti. Iako je prethodnih dana padala kiša, nije tako blatnjavo. Super. Mene od Sremskih Karlovaca do Beograda kiša nekoliko puta stiže, u par navrata i pljusak. Malo brinem ali ok. Videćemo na licu mesta. Na Avali ipak suvo. Dok smo čekali Ninu i njenu ekipu, kiša ipak počinje da pada…sitna, po najavi. I da, najava kaže da će pravi pljusak oko 12h. Planiramo da do tada završimo. Stižu kola puna Banovčana…I iznenađenje – ovaj put pojačani i sa decom.

Super, više osmeha i avanture.

Standardno zagrevanje sa Ninom i onda polazak.

Staza sjajna. Grupa isto. Idemo dobrim tempom. Kišica pada ali svi spremni, kabanice i gazi…

Sama staza, dužina i uspon spada u realno lagane, kiša nam je malo povećala dojam avanture. Uz par pauza, stižemo do spomenika Neznanom junaku.
Magla. I kod tornja. Ništa od pogleda. Nema veze. Drugi put. Krećemo dole do doma.

Taman kada smo stigli, poručili piće, pljusak 🙂 Savršeno tempirano. Neko se i umorio ali većini ok. Osmesi za kraj..do sledećeg puta…

Vodiči Dragan Petrović i Đorđe Nikolić