Mali i Veliki Vukan – Homoljske planine

Mali Vukan

Mare, jel idemo onda?

Ma idemo!

I tako, kao svi normalni ljudi, posle radne sedmice, za vikend, u nedelju ustajemo u pola 5 i spremamo se… Ranac pun, štapovi spremni, klopa-voda tu…po mraku krećemo iz Sremskih Karlovaca, u Inđiji kupimo još dve planinarke Sanju i Draganu i pravac NBG..tamo nas čekaju Dragan “Azimut” i još njih troje i tako nas 8 kreće put Petrovca na Mlavi i Homoljskih planina.

Dan savršen za boravak u prirodi. U najavi lepo vreme. Spominje se i neki vetar, malo ga i osetimo ali ne pridajemo neki veliki značaj tome. Naš vodič Dragan se odlučio za teži pravac da bi nam bilo zanimljivije. Ipak avantura u najavi. Nakon početnog laganog po zemlji puta uskoro prelazimo na stenje i kamenje. Kako idemo više osećamo sve jače i jače nalete vetra.

Jutro na usponu..savršeno

Koliko su ozbiljni udari vetra saznajemo na prvoj steni gde smo mogli da imamo sjajan vidik. Niko nije želeo da stoji na njoj, delovalo je da bi nas vetar mogao nezgodno zaneti..dalje nastavljamo opreznije ali sigurno ka prvom vrhu Mali Vukan. Usput se smenjuju momenti oduševljenja lepotom Homoljskih planina, tek rascvetalim jorgovanom, četinarima i momenti fokusa i koncetracije na stazu kojom hodimo…na ivici smo provalije, sreća pa vetar duva na suprotnu stranu pa ako nas i zanese, nije tako strašno…

Vetar je tako jak da ne možeš uspravno stajati na steni!

Vreme od sivila do predivnih boja…kako se to brzo menja i kako je teško upiti svaku sliku i sačuvati…

Nijanse plavog neba

I tako stižemo do naših vrhova Malog Vukana 725 mnv i Velikog Vukana 825 mnv. Do Malog Vukana nam je trebalo 2h a do velikog još 40min. I naravno, kad god stigneš na neki vrh, stiže i to zadovoljstvo urađenim, pređenim, svim onim manjim i većim preprekama na koje se naiđe. Valjda zato se i ide sve više i više, sve dalje i dalje…

Veliki Vukan

Na vrhovima se ne zadržavamo dugo jer baš i nije toliko prijatno…vreme se i natmurilo i predostrožnosti radi krećemo nazad.

Po ivici ovog grebena smo se penjali

Pri silasku imamo mogućnost da vidimo kuda smo prošli. I čovek pomisli, da mi je neko rekao od dole da ću se pentrati gore, nisam siguran da bi hteo. Ali eto, uradismo i to…

autor: Đorđe Nikolić